Psihoterapija, običnim riječima

Šta se na psihoterapiji dešava

To su razgovori. Više njih, u dogovoreno vrijeme. Ti i ja, o onome što ti je važno. Nije isto kao kafa s nekim bliskim, mada i to puno vrijedi. Ovdje ne moraš na kraju pitati kako je meni.

Neću ti reći šta da radiš. Da li da ostaneš ili odeš, da li da nazoveš majku poslije svega. To odlučuješ ti. Ja mogu biti uz tebe dok se odlučuješ, i kad je teško.

I ne ide brzo. Ne mogu ti obećati da će do ljeta biti lakše. To ne može niko. Ali s vremenom se često pokaže šta ti se stalno vraća. Isti umor, i kad se naspavaš. Svađa zbog neoprane šolje, a nije do šolje. I šta ti u stvari treba.

Zašto baš Gestalt

Gestalt je pravac u psihoterapiji u kojem smo ti i ja prije svega dvoje ljudi koji razgovaraju, u istoj sobi ili svako sa svog ekrana. I ja sam tu kao živ čovjek, ne sa strane. Ako me nešto dirne, vidi se.

Pričamo o tome šta ti se dešava ovih dana. Prošlost dođe sama kad zatreba. Ali najčešće je vidim u onome što je danas tu: kako ti zastane glas, kako promijeniš temu čim dođe do onog važnog. Pitam i šta radi tijelo. Je li ti se stegao stomak dok o tome pričaš. Vidim kad ti se lice opusti. Sitnice, ali meni puno kažu.

Nekad predložim da nešto probamo. Da kažeš naglas ono što obično samo pomisliš. Da ostaneš još minutu na onome što te uhvati, umjesto da odmah pređeš na drugo. Smiješ reći ne, svaki put. Ne ljutim se i ne gledam te poslije drugačije.

Možda šutiš kad te boli. Ili se nasmiješ kad ti dođe da plačeš. To ti je nekad, vjerovatno, pomoglo. Recimo u kući u kojoj se vikalo, gdje je šutnja bila najpametnija. Onda polako gledamo treba li ti to i danas.

Kako obično počinje prvi razgovor

Prvi razgovor je najčešće lakši nego što se čini veče prije. Ništa posebno se ne desi. Pričamo.

Upoznamo se. Pitam te šta te muči i šta bi trebalo da bude drugačije. Onda ti pitaš mene što god te zanima. Kako radim, kako ide dalje.

Taj prvi put je i za to da vidiš kako ti je sa mnom, ide li ti riječ. Ponekad se jednostavno ne poklopi. Ako ne želiš dalje, ne moraš. A ono što nećeš da kažeš ostaje tvoje, i tada i kasnije.

Još učim, pa radim uz superviziju

Školovanje za Gestalt psihoterapeuta traje godinama i dio toga je da s odraslima radim uz superviziju. Ukratko, nekome ko ovo radi mnogo duže od mene redovno kažem gdje zapnem. Pita me, i ispravi kad treba.

Za tebe to znači da o tome kako s tobom radim razgovaram još s nekim. Tvoje ime tu ne ide, ni bilo šta po čemu bi te neko mogao prepoznati. Govori se o meni: kako slušam, šta propustim.

Pišem to ovdje da ne saznaš usput. Ako mi pričaš ono što ne pričaš nikome, red je da znaš ko sam.